ВИДОВДАНСКИ ПОМЕН

На Косову пољу тужном,
Због неслоге Србин страда
Царевину своју губи,
И у тешко ропство пада.

Ал’ даље се није могло,
Кад се гине нек се гине,
Карађорђе народ диже,
Да окове турске скине.

Па кад беше Богу драго,
Он слободу Србу врати,
Само не знам да л’ ће Србин,
То умети поштовати.

Ја бих рек’о мало нас је,
Који славне претке жали,
Мало нас је овде дошло,
Воштаницу да упали.

Зато молим ко је Србин,
Нек се светих жртви сети,
Па бар један дан годишње,
Тим жртвама нек посвети…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s