Један источни цар је имао велико богатство. Био је велики среброљубац. Сваке године о своме рођендану стао би на вагу, не један њен крај, а на други крај су његови поданици стављали злато и драго камење, док не превагне. Једном овај цар сретне у пустињи једног врлог, продуховљеног аскету-монаха, кога упита:
„Зашто подносиш тако велику жртву?“
Монах је одговорио:
„Твоја је жртва много већа. Ја се одричем свега што је пролазно, а ти се одричеш свега што је вечно.“
духовна оаза 