Зашто си тужан и суморан док корачаш путем Божијим?

Зашто си тужан и суморан док корачаш путем Божијим? Требало би да жале они који немају ту радост, који су заборавили на Бога и не надају се у животворни и вечни извор Божији. Ми, међутим, који верујемо у живог Бога и који се у Њега надамо, треба да се радујемо јер на небесима имамо Оца који нас воли више од свих очева и мајки и бескрајно се брине да нас учини достојнима Себе.

Ми падамо сваког тренутка, кажеш ти. Да, ја то не поричем, али знамо да наша природа потиче од глине, да чезне за земљом и да тражи оно што је ниско јер је мисао срца човечијега зла од малена (Пост. 8;21). Унутар себе видимо закон који тежи да пороби нашу слободну вољу, да је подјарми и учини робом греха (в. Рим. 7;23).

У свему томе, међутим, тријумфује наша добра намера. Бог нам је дао духовно оружје којим ћемо се супротставити сваком нападу сатанском: прослављени барјак крста наде, живе наде у Онога који је рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јевр. 13;5), наде у нашег Христа који је био прикован за крст, и сви који гледају у Њега и у Њега се надају неће бити постиђени.

Старац Јефрем Филотејски
преко Kakve su ti misli takav ti je i život. Otac Tadej

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s