будите искрени

Будите искрени. Све се може савладати кад је дух исправан. А све се нуди као повод да се задовољи чулност кад је дух похотан. Женска неосетљивост, њена тромост, релативна неспособност за послове, гунђави језик, склоност према раскоши, све се савлада, и болести, и раздражљивост, ако се љуби на свет начин. Али будући да се након неког времена више не љуби као првог дана…

Бог није с нечистима. Нечистоћа квари оно што је Божије власништво: душе, а нарочито душе малених који су анђели расути по земљи. Јао онима који им ишчупају крила с окрутношћу демонских звери и обарају то небеско цвеће у блато тиме да им дају упознати мирис материје! Јао! Боље би било да умру спаљени муњом, него да дођу до таквог греха!

Јао вама, богати и који се забављате! Јер управо међу вама ври највећа нечистоћа, којој служе као кревет и јастук нерад и новац! Сада сте сити. Храна пожуда долази вам до грла и дави вас. Али ћете гладовати. Али ћете трпети глад ужасну, незаситну и без унутрашње засладе. Сада сте богати. Колико бисте добра могли учинити својим богатством! Ви њиме чините толико зла себи и другима. Упознаћете окрутно сиромаштво у дан који неће имати краја. Сада се смејете. Мислите да сте славодобитници. Али ће ваше сузе пунити баруштине. И више се неће зауставити.

Где се гнезди прељуб? Где кварење девојака? Ко има два или ти кревета за разузданост, осим свог супружничког кревета, те на њима расипа новац и снагу тела, које му је Бог дао здраве да ради за своју породицу, а не да се троши у нечистим везама које га снизују испод нечисте живине? Чули сте да је речено: „Не чини прељуба“. А ја вам кажем да је већ учинио прељуб у свом срцу онај који погледа жену с пожудом, и она која је отишла к неком човеку само са жељом, и макар само са њом. Никакав разлог не оправдава блуд. Никакав. Ни остављање ни одбијање мужевљево. Ни самилост према одбијеној. Имате само једну душу. Кад је она здружена с једном другом, уговором верности, нека не лаже. Иначе ће лепо тело с помоћу којега грешите отићи заједно с вама, нечисте душе, у неугасив огањ. Радије га осакатите, али га не убијте заувек осудивши га на вечне муке. Постаните опет људима, ви богаташи, црвљива легла покварености, постаните опет људима, како не бисте били одвратни небу….

Чули сте да је речено у старо доба: „Не чините прељубе“. Јер, гледајте, за Мене је то грех не само једноме, него двема особама. А хоћу рећи: прељубник греши за себе, греши за своју сукриву приложницу, греши наводећи на грех изневерену жену или мужа, која или који могу пасти у очај или починити злочин. То вреди за учињени грех. Али Ја вам кажем више. Ја кажем: „Не само учињени грех, него је грех већ и жеља учинити га“. Шта је прељуба? Јест грозничаво желети онога који није наш, или ону која није наша. Почиње се грешити жељом, наставља се завођењем, употпуњује се уверавањем, окруни се чином. Како се почиње? Редовно једним нечистим погледом. Нечисто око види шта је скривено чистим очима и по оку улази жеђ у грло, глад у тело, грозница у крв. Телесна жеђ, глад, грозница. Почиње лудило. Али онај који лудује остаје сам да се окреће на својој жеравици, или постане такав да за освету оцрњује. Ако је и погледани непоштен, одговара на поглед и почиње спуштање у грех. Зато вам Ја кажем: Ко је погледао жену с пожудом, већ је учинио прељуб с њом, јер је његова мисао већ извршила чин његове жеље. Место тога, ако ти је твоје десно око било узроком саблазни, извади га и баци далеко од себе. Боље је за тебе да будеш без једног ока него да се заувек сурваш у паклене тмине. И ако је твоја десна рука сагрешила, одсеци је и баци. Боље је за тебе бити без и једног уда него читав припадати паклу. Истина је да је речено како наказни више не могу служити Богу у храму. Али након овог живота наказни од рођења, који буду свети или постану наказни због крепости, постаће лепши од анђела и служиће Богу љубећи Га у небеској радости.

Такође је речено: „Који отпусти жену, нека јој да отпусно писмо“. Али то треба одбацити. Не долази од Бога. Бог је рекао Адаму: „Ово ти је другарица коју сам ти начинио. Растите и множите се на земљи, напуните је и прилагодите себи“. И Адам је, пун вишег схваћања, јер грех још није био замрачио његов разум који је изашао савршен од Бога, ускликнуо: „Ево напокон кости од мојих костију и меса од мог меса. Та ће се звати жена, тј. други ја, јер јер је узет од човека. Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и њих двоје биће једно тело.“ И вечно је Светло у повећаном сјају свог светла одобрило са смешком Адамову изреку, која је постала првим, неизбрисивим законом. Дакле, ако је због човекове тврдоће, која непрестано расте, законодавац човек морао ставити нови законик; ако је због човекове превртљивости, која непрестано расте, морао ставити кочницу и рећи: „Али ако си је отпустио, не можеш је поново узети“ то не брише први, прави закон, који је рођен у земаљском рају и одобрен од Бога.

Ја вам кажем: „Ко год отпусти властиту жену, па и у случају доказаног блуда, излаже је прељуби“. Јер заиста, шта ће учинити отпуштена жена у деведесет посто случајева? По други пут ће се удати. С каквим последицама? Ах, колико би о томе требало говорити. Не знате ли да на тај начин можете проузроковати нехотична родоскврнућа? Колико проливених суза због једне блудности! Да. Блудност. Нема другог имена. Будите искрени. Све се може савладати кад је дух исправан. А све се нуди као повод да се задовољи чулност кад је дух похотан. Женска неосетљивост, њена тромост, релативна неспособност за послове, гунђави језик, склоност према раскоши, све се савлада, и болести, и раздражљивост, ако се љуби на свет начин. Али будући да се након неког времена више не љуби као првог дана, ево како се онда држи као немогуће оно што је више него могуће и баца се сиромашна жена на улицу и у сусрет пропасти.

Прељуб чини онај који је отпушта. Прељуб чини онај који је узима за жену након отпуштања. Само смрт раскида женидбу. Сећајте се тога. Па ако сте несрећно изабрали, носите последице тог избора као крст, тако да будете двоје несрећних али светих, и не чините још већим несрећницима децу која су невина, а која највише трпе због тих злокобних ситуација. Љубав према деци морала би вас подстицати да стотину и стотину пута размислите, и у случају смрти супруга. О, кад бисте се знали задовољити оним што сте имали, а чему је Бог рекао: „Доста!“ кад бисте, ви удовци и ви удовице, знали видети у смрти не умањење родитеља него уздигнуће на савршенство! Бити мајка и за прминулу мајку. Бити отац и за преминулог оца. Бити две душе у једној, узети на хладним уснама умирућег љубав према деци и казати: „Иди у миру, не бојећи се за оне који су дошли од тебе. Ја ћу наставити љубити их за тебе и за себе, љубити их два пута, бићу и отац и мајка, неће их мучити сирота, нити ће осећати љубомору која је прирођена детету супруга који се поново венчао на онога или на ону кој заузима место посвећено мајци или оцу, које је Бог позвао у друго пребивалиште.“

А нарочито будите добри с онима који су слаби. Не судите, да не будете осуђени. Сећајте се да би могао доћи час кад би вас Бог подсетио: „Тако си судио. Дакле знао си да је то зло. Зато си, са свешћу о ономе шта радиш, учинио грех. Сада поднеси казну.“

Љубав је већ једно одрешење. Имајте у себи љубави за све и према свему. Ако вам Бог даје толико помоћи да бисте се одржали праведнима, не охолите се због тога. Него настојте успињати се колико год је лествица дугачка и пружајте руку онима који су уморни, који су неуки, оним који су жртве ненаданих разочарења. Зашто гледаш тако пажљиво трун у оку свога брата ако пре на настојиш извадити греду која је у твоме? Како можеш казати свом ближњем: „Пусти да ти извадим овај трун из ока“ док те заслепљује греда која је у твоме? Не буди лицемер.Извади греду из ока свог и онда ћеш моћи извадити трун из ока брата свог, а да га сасвим не упропастиш.

Као што не смете грешити против љубави, исто тако не будите неразборити. Рекао сам вам: „Пружајте руку онима који су уморни, који су невешти, онима који су жртве ненаданих разочарења“. Али ако је љубав подучити неуке, осоколити уморне, дати нова крила онима који су их због много тога сломили, неразборито је откривати вечне истине онима који су заражени сатанизмом, који их присвајају како би се правили пророцима, увлачили се међу безазлене, кварили, заводили, светогрдно каљали Божије ствари. Највећи обзир, знати говорити и знати ћутати, знати размишљати и знати деловати: ево крепости правог ученика да би добијао присталице и служио Богу. Имате разум, а ако будете праведни, Бог ће вам дати све своје светло да још боље се равна ваш разум. Мислите да су вечне истине сличне бисерима, и никада се није видело да се бисери бацају свињама, које воле жир и смрдљиви напој него драгоцене бисере, које би без милосрђа згазиле ногама, а онда би се, бесом онога који је био изруган, окренуле да вас раздеру. Не дајте свете ствари псима. Ово важи за увек.Слушајте ове речи; ко их слуша и проводи у дело, може се упоредити с мудрим човеком који је, желећи саградити кућу, изабрао стеновито место. Сигурно се мучио да сагради темеље, али је кућа нарасла чврста као брдо. Дођоше невремена, проломи облака, због киша су се разлиле реке, фијукали су ветрови, ударали таласи, али је кућа одолела свему. Такав је онај који има добро утемељену веру. Напротив, ко слуша површно, и не труди се да Моје речи уреже у срце, јер зна да се мора мучити како би то учинио, да мора окусити бол, сличан је човеку који због лењости и лудости гради своју кућу на песку. Кад дођу невремена, кућа, како је брзо саграђена, брзо и падне, и луда гледа очајан своје рушевине. А овде је више него пропаст, која се још трошком и напором може поправити. Овде, ако падне лоше саграђена зграда једног духа, ништа више не остаје да се поново сагради. У другом животу се не гради. Јао вама ако се представите онде у рушевинама!