духовне поуке…

За једнога древног беседника прича се, да се трудио и дању и ноћу, да се усаврши у беседништву. Неко му рече: „Демостен ти не да да будеш први беседник!“ На што он њему одмах одврати: „ни ја њему, да буде једини!“ — Ако не можеш бити првокласни светитељ, као свети Антоније, не опусти руке и не реци: од мене не може бити ништа! Него уложи труд, да удвостручиш свој талант.
У дому оца мојега многе су обитељи, рекао је Господ. Ако заслужиш да се настаниш и у најмању од тих обитељи, бићеш славнији и срећнији од свих царева на земљи, који су икада постојали. Свак према своме таланту. Нити ћеш ти бити свети Антоније, нити ће сам свети Антоније заузети цело царство Божје.

преко За једнога древног…


СМИРЕЊЕМ СЕ ПРИВЛАЧИ БЛАГОДАТ БОЖИЈА

У данашње време човек често осећа тугу, очајање, тромост, лењост, чамотињу и сва остала сатанска стања. Тугује, плаче, меланхоличан је, не обраћа пажњу на своју породицу, троши грдан новац на психоаналитичаре и лекове. Све ово људи називају несигурношћу. Наша религија верује да су ово искушења од нечастивог. Бол је душевна сила коју је Бог усадио у нас, а чији је циљ да донесе добро, љубав, радост, молитву. Уместо овог ђаво успева да ову духовну силу одвоји од духовне батерије наше душе и да је користи на зло, што ће рећи да изазива депресију, да душу доводи до тромости и чамотиње. Он мучи човека, поробљава га и чини да се он душевно разболи. Ту постоји једна тајна, треба да претворите сатанско дејство у добро дејство. То је тежак посао и за њега је потребна извесна припрема. Та припрема јесте смирење. Смирењем привлачите благодат Божију. Предајете се љубави Божјој, богослужењу, молитви. Али и када чините све ово ништа нећете постићи ако нисте стекли смирење. Сва рђава осећања: несигурност, губитак наде, разочарење – која теже да овладају душом, нестају захваљујући смирењу. Ко нема смирење, него је себичан, не допушта да оспориш његову вољу, да га опоменеш или посаветујеш. Одмах се ражалости, нервира, бунтује, реагује жустро и препушта се депресији. Овакво стање лечи се благодаћу Божјом. Душа треба да се усмери ка благодати Божјој. До исцељења ће доћи ако она са чежњом заволи Бога. Многи који су за нашу Цркву свети претворили су депресију у радост кроз љубав према Христу. У ствари они су сву своју душевну силу, коју је ђаво хтео да сатре у њима, предавали Богу и тако је претворили у радост и весеље. Молитва и богослужење постепено претварају депресију у радост будући да благодат Божија делује на душу. Овде је потребно да имаш снаге да добијеш благодат Божију, која ће ти помоћи да се сјединиш са Богом.

Старац ПОРФИРИЈЕ Кавсокаливит „Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s