Исповест

Исповест је духовни суд. Исповедник је судија, а онај који се исповеда је кривац. И као кривац који се каје, тако и грешник треба да има скрушеност у души због учињеног зла, али и телом да изражава своју кривицу, јер душа и тело су у човеку неодвојиви (преп. Никон, 8, с. 300).
Подсећам вас да сам ја увек посебну пажњу обраћао на брижљиву исповест. Код светих отаца и код епископа Игњатија Брјанчанинова пише да се греховне навике и страсти не дају излечити без исповести. Без исповести ће свако лечење бити непотпуно и недовољно, а уз помоћ исповести се свака страст и рђава навика лако искорењују. Због тога вас молим да увек обраћате нарочиту пажњу на исповест, увек да се савесно припремате за ову Свету Тајну и чистим срцем да исповедате сва своја сагрешења. И ја сам се увек трудио да без журбе и савесно исповедим свакога од вас и детаљно сам вас испитивао, да ништа не би остало на савести. А ако је неко био неразуман, па није све отворено и чисто исповедао, нека исповеди, да би му савест била неоскрнављена.
Не треба се бојати духовника, нити се стидети пред њим. Духовник све зна, њему су сви греси познати, јер се њему не исповеда један човек, него стотине њих, и нећеш га запрепастити никаквим грехом, колико год да је тежак и велик. Напротив, када ми неко исповеди некакав тежак грех, то побуђује у мени нарочиту бригу за његову душу. Ја никада нисам променио свој однос према нечијој души, нити га могу променити, каква год да су њена сагрешења изнесена на исповести. Напротив, ја тада још више саосећам са њом, више се бринем о њој и старам око њеног лечења и спасења. Због тога се трудите да ништа не скривате, и да се често исповедате (преп. Никон, 6, с. 189).
Неопходност детаљне исповести доказује се и човековим унутрашњим немирима, али и самим чином исповести, изложеним у црквеном требнику.
На овакву примедбу побудило ме је то што се неки стиде духовника и из разних разлога траже начин да на исповести не кажу све детаљно. Или говоре уопштено, тако да духовник не може јасно схватити шта је учињено, или једноставно скривају грех, сматрајући да ће у својој души некако умирити своју савест разним расуђивањима са самим собом. У таквим случајевима непријатељ нашег спасења уме да подсети човека на речи светих отаца и Светога Писма, али у изопаченом смислу, само да би га одвратио од спасоносног и неопходног исповедања грехова пред духовником онако како су они заиста били учињени. Али, ако човекова савест није изгубљена, она му не даје мира све док он све детаљно не исприча на исповести. Није потребно говорити сувишне детаље, који само живописно осликавају грехе, а не објашњавају суштину ствари. Оци саветују да никако не треба себи дозвољавати живописно осликавање греха, јер се у томе крије наслађивање сећањем на грех, нарочито када је у питању блуд. Срце које још увек воли грех тиме успорава његово одбацивање и наслађује се њиме (преп. Никон, 20, с. 17).
Многи сматрају да је за исповест неопходно имати духовника узвишеног живота, па пошто не налазе таквога, они падају у очајање и због тога ретко и мрзовољно долазе на исповест. То је велика грешка. Треба веровати у саму Свету Тајну исповести и у њену силу, а не у извршитеља Тајне. Неопходно је само да духовник буде православан и послушан црквеној јерархији. Не треба расправљати о томе да ли су личне особине духовника веома важне, него треба веровати и знати да Господ, Који благодаћу дејствује у свакој Својој Светој Тајни, чини то независно од било чијих особина, јер је свемоћан (преп. Никон, 20, с. 28).
Велико је богатство имати духовника испуњеног страхом Божијим, са којим се човек може посаветовати и разјаснити поједина питања духовног живота, или једноставно поразговарати и тако духовним разговором загрејати хладно срце и добити духовну подршку у невољама којима смо окружени. Али ако не можемо одмах пронаћи таквога, неразумно је да због тога уопште и не прибегавамо исповести. То је исто као када неко нема добру метлу за чишћење своје куће, па је због тога уопште и не чисти. Ако немаш добру метлу, узми какву имаш, само нека у кући буде чисто. Или као када неко нема добрих дрва, па због тога неће да греје кућу, него ће радије да се смрзне.
Поједини, опет, сваку исповест желе да претворе у духовни разговор. Можда је то и добро, а понекад чак и неопходно, али нема се увек могућност за тако нешто, или због недостатка времена, или из других разлога. У суштини су то две различите ствари. Једном су два младића била на исповести код истог духовника, са којим су пре исповести имали неколико разговора. У разговорима су они, наравно, износили различита мишљења, која се можда међусобно нису слагала, и уопште, као и у сваком разговору, могло је бити сувишних речи и одступања од духовних тема. После исповести ови младићи се у разговору дотакоше начина на који их је духовник исповедио. Један рече: „Када сам за време исповести дозволио себи да нешто кажем, као тражећи објашњење или не слажући се са примедбом духовника, он ме строго прекиде, рекавши: „Ако си дошао на исповест, онда се покај у смирењу! Није сад време за расуђивање“. То је на мене оставило снажан утисак“.
Треба приметити да је времена било довољно, а не може ее рећи да духовник није умео да се снађе. Очигледно је то било његово виђење исповести (преп. Никон, 20, с. 28-30).
Ко у простоти душе исприча своја сагрешења са скрушеним и смиреним осећањем, и са жељом да се исправи, тај ће добити опроштај грехова и мир своје савести, силом благодати Божије која делује у Светој Тајни (преп. Никон, 20, с. 30).
(Из сећања духовног чеда): Када рекох да сам у свему грешила, старац упита: „А јеси ли крала коње?“. Ја одговорих: „Не“. „Ето видиш да ниси баш у свему грешила“, рече старац са осмехом (преп. Амвросије, 1, д. 2, с. 25).
Ако по слабости својој почнеш у нечему грешити, немој бити малодушан и не узнемиравај се, него се труди да исправиш то само-прекоревањем и исповедањем, најпре Богу, Познаваоцу срдаца, а затим и духовном оцу. Греси у које падаш нека те науче да се уклањаш од њих, да будеш опрезан и чуваш себе страхом Божијим. Препусти се вољи Божијој и са трпљењем очекуј да се реши твоја судбина (преп. Амвросије, 23, д. 3, с. 77).

преко преподобни Оптински старци

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s