БОГ СВЕ ОКРЕНЕ ЗА ДОБРОБИТ ЧОВЕКУ

Старче, често се дешава да нам сe, када кренемо да обавимо неки посао, испречи читава гомила препрека. Како да знамо да ли су, или нису, те препреке дело Божије? – Морамо да испитамо да ли смо ми сами томе криви. Ако нисмо, онда су препреке дело Божије, али за наше добро. Зато нико не треба да сe жалости, ако нешто није могао да обави, или уради, или ако је исувише касно завршио. Једном сам журно силазио из манастира Стоми у Коницу да обавим неки хитан посао! На једном јако стрмом делу пута – називао сам га Голготом – сусрео сам једног познаника, чича Анастасија, који је водио три натоварене мазге.
Од тешког успињања самари су им се искренули у страну и једна мазга је била сасвим на рубу пута изнад провалије, па је претила опасност да се преврне у бездан. „Бог те послао, оче“, рече ми чича Анастасије. Помогао сам му да скине товаре са мазги и да их поново натовари, пошто је исправио и учврстио самаре, а онда смо заједно мазге потерали узбрдо средином пута и тек онда сам га оставио да се даље сам успиње. Одмакавши нешто мало, наишао сам на место где тек што је дошло до великог одрона. Одрон је био дуг тридесет метара и читавом његовом дужином више није било стазе. Дрвеће и камење сурвали су се у реку. Да се нисам задржао, нашао бих се на том месту тачно у тренутку одроњавања. „Чича Анастасије, спасао си ми живот“, рекох у себи, „Бог те је послао“. Христос свише гледа свакога од нас шта чинимо и како се понашамо и зна како и када да делује за наше добро. Зна како и куда да нас води, а ми само треба да заиштемо помоћ, да Му кажемо своје жеље и да Га пустимо да све уреди……. Бог често гледа да се збуде оно што представља добробит за многе људе. Никада не чини само једно добро, већ три-четири добра истовремено. И не дозвољава никада да се деси нешто рђаво, ако из тога не произиђу многа добра. Све окрене да буде нама на корист, и оно што је наопако и оно што је опасно. Добро и зло су помешани: добро би било издвојено, али се у њега умешају личне користи. Али Бог и то тако измешано чини да нама на крају буде на добро. Зато треба да верујемо да Бог допушта да се збива само оно што може да изиђе на добро, јер Он воли Своје створење. Може, на пример, да допусти једно мало искушење, како би нас заштитио од већег. Једном је, на Светој Гори, један мирјанин пошао у један манастир на некакву славу. Попио је мало и напио се. Када је отишао из манастира, пао је на земљу и како је падао снег, нападао је по њему и прекрио га. Од његовог дисања, на снегу се направио мали отвор. После неког времена, прође неки човек онуда и угледа рупу у снегу. „Шта ли је то овде? Да није извор?“ упита се пролазник и мало лупне штапом. „Ох!“ зајеча пијани, и тако је Бог устројио да буде пронађен и спасен сигурне смрти.

Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац, текст из књиге „Чувајте душу“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s