Преподобни Силуан Светогорац о смирењу

У данашње време мало је стараца који стварно познају љубав Господњу према нама, који имају искуства у борби са злим дусима и који знају да их треба побеђивати Христовим смирењем.

Господ толико воли човека да му даје дарове Духа Светог. Али, душа ће се много намучити док не научи да чува благодат.

Прве године по примању Духа Светог мислио сам: Господ ми је опростио грехе – благодат сведочи о томе. Шта ми више од овога треба? Но, не треба тако мислити. Премда су нам греси и опроштени, ипак треба да их се сећамо и да жалимо због њих. Само тако ћемо сачувати скрушеност. Ја нисам тако радио и престао сам да се скрушавам, те сам много препатио од демона. Био сам у недоумици шта се то са мном збива. Откуд су наишле ове рђаве мисли кад моја душа познаје Господа и Његову љубав? Међутим, Господ се сажалио на мене и Сам ме је упутио како се треба смиравати: „Држи ум свој у аду и не очајавај“. Ето, тиме се побеђује ђаво. А кад бих умом излазио из пламена, рђаве мисли су поново надирале.

Онај који попут мене изгуби благодат, треба храбро да се бори против ђавола. Знај да си сам за све крив: пао си у гордост и славољубљље и Господ ти милостиво даје да познаш шта значи бити у Духу Светом, а шта у борби са демонима. На тај начин душа опитом увиђа зло које доноси гордост. Тада она бежи од славољубља и од људске похвале и од помисли. Тада душа почиње да прездравља и да се учи да чува благодат. Како ћемо знати да ли је душа здрава или није? Болесна душа је горда, док здрава воли смирење, као што ју је научио Дух Свети. А ако и не зна то, она ипак себе сматра гором од свакога.

Смирена душа се учи из искуства. И да је Господ сваког дана уздиже на небо и показује јој сву славу небеску у којој пребива, и љубав серафима и херувима, и свих светих, она ће говорити: „Показујеш ми славу Своју зато што волиш створења Своја. Али, Господе, даруј ми плач и силу да Ти захваљујем. Теби припада слава на небу и на земљи, а ја, Господе, треба да плачем због својих грехова“. Друкчије нећеш сачувати благодат Светог Духа коју Бог даје без икаквих претходних заслуга са наше стране, већ једино по милости Својој.

Господ је показао велику милост према мени и дао ми да разумем да целог живота треба плакати. Такав је пут Господњи. Ето, сада пишем, жалећи људе који су као и ја горди и који због тога страдају. Пишем ово да бисте се научили смирењу и нашли мир у Богу.

Неки говоре да је раније било тако, а да је сада то застарело. Али, код Господа никада ништа не мења своју вредност. Ми смо ти који се мењамо, постајемо рђави и губимо благодат. Ономе који иште Господ све даје, и то не зато што је заслужио, већ зато што је Бог милостив и што нас воли.

Ја о овоме пишем, јер душа моја зна Господа.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s