Ава Мојсије о сагледавању својих грехова и неосуђивању ближњих

Догоди се једном у Скиту да некакав монах падне у грех, па пошто се састане сабор, пошаљу по аву Мојсија. Но овај не хтеде да дође, па му презвитер пошаље поруку, говорећи:

– Дођи, јер те народ чека.

И он устане и дође. Па узме једну пробушену кошару, напуни је песком и понесе је. А браћа, која му беху изашла у сусрет, упиташе:

– Шта је то, оче?

А старац им одговори:

– Моји греси су иза мене и расипају се, а ја их не видим; а дошао сам данас да судим о туђим гресима.

А они, чувши то, не рекоше ништа ономе брату и опростише му.

Још је рекао:

– Ако човек нема у своме срцу осећање да је грешан, Бог га неће услишити.

А неки брат упита:

– Шта значи „да има у своме срцу осећање да је грешан“?

Старац рече:

– Онај ко носи властите грехе, не види грехе свога ближњега.

Преузето из књиге Старечник, Беседа 2000.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s