Чиме сам заслужио, о Мајко Света,
Ја недостојан и самога живота
Да ево скоро скоро три лета
Стојим поред Твога Кивота
Мајко,немам Ти шта поклонити,
Осим овога сиромашнога срца мога
Ја верујем,можеш га учинити
Да постане најскромнији стан Свевишњега Бога.
Ја стојим крај Кивота Твога
Који је река утехе, милости…
И гледам како са љубављу примаш свакога
Дарујући свакоме озарења и радости.
Свако чедо прилази Ти Мила
Да Ти своју молитвицу каже,
Јер си Ти од Бога дар примила
Дар снеге којом се наше душе снаже.
Допусти и мени, о Љиљане бели,
Да Ти и ја кажем молитвицу своју,
Да чуваш и крепиш српски народ цели,
Који са поносом празнује Свету Памјат Твоју.
Мој народ је, Мајко, у срцу моме,
Приносим Ти га као миомирисни кад,
Дај да одоли искушењу свакоме,
Да на њега не дође рат, беда и глад.
Постала си и јеси, о Света Параскево,
Мајка целе Васељене,
Ко би сва чудеса Твоја опевао
Којима лечиш душе уцвељене.
О Света Петко, свих монаха Мати,
Дај и нашој земљи монаха и монахиња,
Да имамо ко ће нам кандила палити,
И служити Богу у миру српских светиња.
Тако пролазе дани, сати и минути,
Од јутра рана до касне вечери,
Сваку душу прима, Параскева мати,
Бодрећи на путу у истинитој вери.
С тога у брзни свакодневнога живота,
Зауставимо се, клекнувши на колена узносећи пој,
Дођимо у Јаши, код сребрнога Кивота,
Где нас чека Мајка у загрљај свој!!
Јерођакон Клеопа Стефановић
духовна оаза 