ЉУБАВ ЈЕ ЗАХТЕВ И ТАЈНА СЛАВЕ

…Немојте се мргодити кад Ја само мало подигнем глас да исправим криве мисли. То чиним из љубави. Него поставите у себе ону клицу која посвећује и отвара дух. Иначе ћете увек остати бескорисни људи.
Што сам Ја учинио морате и ви увек бити спремни чинити. За љубав према ближњем, зато да приведете Богу једну душу, ниједан вам посао не сме бити тежак. Рад, какав год он био, није никад понижавајући. Понижавајућа су дела, преваре, лажне пријаве, окрутности, угњетавања, убиства, клевете, блудништва. Ова дела уништавају човека. А ипак се чине без стида, па и од оних који хоће да се зову савршени и који су се сигурно саблазнили кад су Ме видели да радим тестером и чекићем. Ох! Чекић! Недостојан чекић, ако послужи да забије ексере у дрво и направи чинију за храну, сиротима, како ли ће племенит постати? Чекић, ако је неплеменит у Мојим рукама и кад служи за свету сврху, како ли се неће чинити још неплеменитијим и како ли ће га хтети имати сви они који би сада стали викати саблажњавајући се над њиме!

Ох човече, који би требао да будеш светло истине, како ли си тама и лаж! Али ви слуге Моје, бар ви схватите што је Добро! Што је Љубав! Што је Послушност! Заиста вам говорим да има много фарисеја. Има их и међу онима који ме окружују.“

„Не, Учитељу! Немој то говорити! Ми неке ствари не трпимо зато што те љубимо.“

„То је зато што још нисте разумели ништа. Говорио сам вам о Вери и Нади и мислио сам да не би требало нових речи да вам говорим о Љубави, јер је Ја толико показујем да бисте морали бити њоме засићени. Али видим да је познајете само по имену не познавајући њену природу и облик.

Сећате ли се кад сам вам рекао да је Нада као попречна линија слатког јарма који држи Веру и Љубав те је крст човечности и престоље спасења? Сећате ли се? Да. Али нисте разумели Моје речи у њиховом значењу. Али зашто ме нисте питали за појашњење? Ја вам га дајем. Нада је јарам јер обавезује човека да држи ниско своју луду охолост под тежином вечних истина. То је крст ове охолости. Човек се узда у Бога, свог Господа, нужно понижава своју охолост која би хтела да се прогласи „богом“, те признаје да је ништа и да је Бог све, да он не може ништа, а Бог може све, да је човек прашина која пролази, а да је Бог вечност. Човек се ставља на свој крст да постигне Живот. На крст га стављају пламенови Вере и Љубави, али га према Небу подиже Нада која се налази између Вере и Љубави.

Сада схватите поуку: ако нема љубави, престо је без светла и тело, непричвршћено на једној страни, виси према блату и не види више Неба. То поништава спасоносне учинке Наде и завршава да тиме и Вера постаје бесплодна јер је одвојена од других двеју врлина и пада у слабост и смртни мраз.

Немојте одбијати Бога ни у најмањим стварима. А ОДБИЈАТИ ПОМОЋ БЛИЖЊЕМ, ПОГАНОМ ОХОЛОШЋУ ЗНАЧИ ОДБИЈАТИ БОГА.

Моја је наука јарам који сагиње грешно човечанство: јарам је и бат што разбија тврду кору ораха да ослободи дух. Јарам је и бат, да. Али онај који је прихваћа не осећа умор што га узрокују све друге људске науке и све што је људско. Али и онај који је тим батом ударен не осећа бол што је скршен у људском ја, него осећа да је ослобођен. Зашто тражите да се ослободите јарма Моје Науке да место њега добијете само олово и бол? Сви ви имате своје болове и своје напоре. Цело човечанство има своје болове и напоре, понекад, веће од људских сила. Од детета као што је ово, које већ носи на малим плећима велики терет који га сагиње те му скида дечији осмех са усана и безбрижност с његових мисли које, људски говорећи, неће никад више бити дечије; па до старца који се сагиње гробу са свим својим разочарењима и напорима и са свим теретима и ранама свог дугог живота. Али у Мојој Науци и у мојој Вери има олакшање за ове тегобе које притишћу. Зато се и зове „Радосна вест“. Зато ће онај који је прихвати и који се покорава бити блажен на Земљи, јер ће имати Бога у помоћи, а Врлине ће му осветлити и олакшати пут, као да би биле добре сестре које ће му, држећи га за руку, расветлити пут и живот упаљеним светиљкама и које ће му певати о вечним Божијим обећањима све док се, мирно сагнувши уморно тело к земљи, не пробуди у Рају.

Зашто, о људи, хоћете бити оптерећени, усамљени, уморни, ојађени, очајни, кад можете бити окрепљени и утешени? Зашто ви, моји апостоли, хоћете осећати уморност свог послања, његову вршењу, те га разумети и осећати да је оно тешко само нескрушенима који не познају Бога, а за његове вернике да је као мајка која помаже у ходу, указујући несигурним корацима малишана на камење и трње, на змијска легла и на јарке да их види и не упадне у опасност?“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s